Црква у Сирогојну посвећена Светим апостолима Петру и Павлу саграђена је 1764. године. Kтитор храма је био Георгије Смиљанић.

Око цркве је споменички комплекс коме припада и Музеј на отвореном ''Старо село'' и под заштитом је државе.

Црква је покривена двоводним дрвеним кровом једнобрадне основе. На западној страни Цркве крајем 19. века дозидан је масиван звоник.

Највећу вредност Цркве чини иконостас који је први рад највећег српског зографа Симеона Лазовића. У црквеној порти су заштићени надгробни споменици из 19. века са јединственим ликовним представама и текстовима.

Цркву у Сирогојну можете посетити сваког дана, а више информација о цркви и њеном историјату може Вам пружити свештенство цркве.

Село се развило око цркве подигнуте почетком 19. века, а затим су никле школа, задруге, сеоске кафане и пекара.

Црква, која се налази на узвишењу у центру села, под заштитом је државе. Посвећена је светим апостолима Петру и Павлу, а њен ктитор је Георгије Смиљанић. У њој се чувају многе вредности. Ту су врата у дуборезу и више икона из 19. века. На зидовима су уписана имена изгинулих ратника из Првог свјетског рата. Она је без куполе, под двоводним кровом са призиданим двоспратним звоником на западној страни. Њена изградња и осликавање икона на олтарској прегради датују се у 1764. годину, како је записано на царским дверима уз потпис сликара икона Симеона Лазовића. Подаци о приложницима и ктитору храма исписани су на централном надверју са представом Недремано око, на иконостасу. Поред цркве је сеоско гробље – наводе мештани, који су задужени за многа збивања и догађаје око цркве.

Фамилија Смиљанић

дала шеснаест свештеника

За два и по века фамилија Смиљанић са Златибора у својој лози дала је чак 16 свештеника. О томе је писала историчарка уметности Зорица Златић Ивковић у својој новој публикацији “250 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну”.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну везала је за себе познату свештеничку лозу Смиљанића, некада Цмиљанића, која је током минула два и по века дала чак 16 свештеника. Ова црква је најстарија сачувана црква у Златиборском округу. Њен ктитор је био протојереј Георгије Цмиљанић. То је записано на царским дверима сирогојнске цркве, а записао их је 1764. године зограф Симеон Лазовић, који је стварио своје прве радове у овом храму.

Георгије је потомак досељеника с Kосова, који су крајем 17. века у време Велике сеобе жена и деце, без мушких глава, бежећи ка северу стигли на Златибор и ту се настанили. Већ у другој генерацији међу потомцима Цмиљанић, која их је са јетрвама Ојданом и Јасном довела у златиборско село Љубиш, појавили су се и први свештеници. Осам генерација разгранате фамилије љубишких Цмиљанића и потоњих Смиљанића досељених у Равни крај Сирогојна дало је чак 16 свештеника, а већина међу њима опслуживала је током протеклих столећа парохијски храм Светих апостола.

У сачуваним синђелијама из 1785. и 1792. помињу су свештеници Милутин Цмиљанић (Георгијев брат) и Тома Јовановић (потомак Јована Цмиљанића) из Љубиша, као и Филип Радуловић из суседног Гостиља.

Смењивали су се на служби, за певницом, у олтару и на парохији свештеници фамилије Цмиљанић из Љубиша, а од средине 19. века њихови потомци Смиљанићи доселили су се у село Равни како би били ближе Сирогојну. Уз њих су у подели територије и обавеза учествовали и представници гостиљских свештеничких фамилија Радуловића и Туцовића.

Уз многе знане свештенике лозе Смиљанића, цењене у овом крају, свакако да је најпознатији прота Милан Смиљанић (Равни 1891. – Сирогојно 1979.), учесник Балканских ратова и НОР-а, посланик, први министар пољопривреде у послератној Влади Србије. Био је уважен и упамћен у народу (чије је досетке и анегдоте бележио, па у књигу ”Узгредице” преточио), а после смрти сахрањен у породичној гробници у порти цркве у Сирогојну. Данас, постоје и даље свештеници, потомци ове лозе.

Храм се уздиже на остацима цркве још од времена Немањића, кроз столећа робовања под Турцима. Црква, којој је сада већ 258 година у два наврата је детаљно обнављана. Дочекала је без већих поправки од оснивања прву велику обнову крајем 19. века, завршену 1891. године. По Великом рату за сирогојнски храм ужички уметник Михаило Миловановић урадио је 1922. године три спомен-плоче са рељефним представама ратника, откривене те године на Видовдан, када је у Сирогојну др Арчибалд Рајс одржао пригодан говор. Следећа велика обнова цркве била је деведесетих година 20. века, током које је задржан и заштићен изглед те богомоље с краја 19. столећа.

Један од тих догађаја се одржава сваког 12. јула у години, на Петровдан, празника који је уједно и слава села. Зато се та манифестација зове “Петровдански дани”.

Петровдански дани је традиционална манифестација. Програм почиње јутарњом литургијом у цркви Светих Апостола Петра и Павла, а након литургије обилазе се сталне поставке у Музеју на отвореном „Старо село” Сирогојно где се за потребе ове манифестације “оживљавању” музејске поставке и реконструкција народних обичаја. Целодневни програм употпуњен је наступом дечијег културно уметничког друштава из Сирогојна, певачких група, трубачког оркестра, гуслача, а увече концертом неког од наших познатих естрадних уметника. Сав културно-уметнички програм се организује испред цркве Светих Апостола Петра и Павла. Манифестацију организују туристичко удружење и Месна заједница Сирогојно, а под покровитељством Општине Чајетина.

Ова манифестација окупља велики број посетилаца, који имају прилике да испробају старе занате у Музеју “Старо село”.