Етно село Сирогојно је јединствен музеј под отвореним небом који презентује традиционално материјално и духовно наслеђе Српског села. Зграде су аутентичне и намештене као у старо доба са педесетак оргиналних златиборских брвнара, и преко две хиљаде експоната. За многобројне посетиоце Музеја урађена је и посебна целина зграда за одмор, предах и окрепљење. Музеј је отворен је сваког дана и кроз њега прође преко 100 000 људи годисње.

Музеј је смештен на пет хектара простора и у објектима који чувају духовно наслеђе српског села планинске области. Експоната изложено је у етно селу, апартмански смештај у кућама брвнарама, продавница сувенира са крчмом, остављају незабораван утисак и дивне успомене које посетиоци понесу са собом из Сирогојна.

Сирогојно је и надалеко познато и по својим плетиљама и дземперима

Идеја за формирање музеја јавила се као последица све већег интересовања за традиционално сеоско градитељство и начин живота који су уочени на светским изложбама у Паризу и Бечу. Убрзо потом настао је велики број сродних културних средишта за очување и представљање традиције широм Скандинавије и западне Европе. У другој половини 20. века формирају се сродни музеји у источноевропским земљама, али и на другим континентима. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је порношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника – наводе у Музеју “Старо село”.

Први део музејске поставке чине:

Скуп кућа које су сачувале свој првобитни изглед и намену, и оне сачињавају сталну музејску поставку формирану у две златиборске окућнице. Другу групу чине куће које су сачувале свој првобитни изглед, али им је намена промењена, адаптиране су и прилагођене туристичким потребама. То су дворана, продавница сувенира, крчма, апартманске зграде…

Музејска поставка златиборских брвнара представља сведочанство културе становања у златиборском крају у 19. и почетком 20. века.

У то време живело се у задругама које су бројале и до 50 чланова, а златиборску окућницу сачињавао је велики број мањих објеката распоређених око “главне куће”. Прављене на падини окренутој према сунцу, куће су четвртастог облика са зидовима од водоравно наслаганих брвана на угловима везаних у “ћетр”, покривене шиндром, каменим плочама или сламом. На крову су се налазили отвори “баџе” који су служили за циркулацију ваздуха, а на самом врху куће се налазио димњак који се звао “капић”.

“Главна кућа” има две просторије: “кућу” и “собу”, а испод собе се налазио подрум. Источна и западна врата су поред функционалних имала и симболичка значења (све што је добро и лепо улазило је на источна врата – новорођенче, млада, кумови, гости…, а све што је лоше излазило је на западна).

Централно место “куће” заузимало је огњиште, у њему је ватра увек горела, на њему се припремала храна, око огњишта су се увече сабирали чланови задруге договарали се о пословима за наредни дан, а потом ту и спавали.

Окућницу си чинили и вајат (зграда коју је добијао сваки син домаћина када се ожени), млекар (за чување млека и млечних производа), пекара (за печење хлеба), амбар и салаш (за чување жита и кукуруза), мишана (за сушење воћа), качара (за печење ракије) и штала (за стоку).

Други део музејске поставке чине:

објекти оригиналног изгледа, али прилагођени туристичким потребама: дворана и летња позорница за изложбе, семинаре, књижевне сусрете, позоришне представе и концерте; изложбени и продајни простор производа старих заната и копија музејских експоната које израђују сеоске занатлије; крчма Музеја која посетоцима нуди златиборска јела припремљена на старински начин, уз конаке за смештај и боравак гостију.

Програм Музеја је и очување старих заната, па се у три опремљене радионице током лета организује обука у качарским, ковачким и грнчарским вештинама. Саставни део Музеја чини Црква Светог Петра и Павла са вредним иконостасом из 1764. године – наводи се у “Старом селу”, а посете у зимском периоду су од 9 до 16 часова, а у летњем периоду од 9 до 19 часова.

Kомисија коју је оформила Влада Републике Србије и Национални савет за културу препознала је значај посла којим се ова институција бави, па је 2013. године Музеј проглашен за установу културе од националног значаја за Републику Србију. У циљу одржања темељног настојања за очување и неговање културног наслеђа у категорији едукација и подизање свести, Музеј је добио посебно признање жирија Европске уније у области културног наслеђа 2014. године за пројекат „Kуће Златибора од 19. века до данас“.

Kонтакт телефони за информације:

+381313802291, +381313802586, +381648940101, +38163643758,

а интернет адреса је на страници:

Музеј "Старо село".

"Старо село" Сирогојно је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела динарске регије.

У источном делу Златибора, 26 километрара од туристичког центра, налази се село које је стециште духовне и културне традиције овог краја. На око 910 метара надморске висине, са ливадама и шумама, село Сирогојно плени својом лепотом, док духовну лепоту чувају и преносе културне установе.

Да су мештани Сирогојна чувари традиције говори и чињеница да се у овом селу налази и Музеј плетиља, који је отворен 2008. године. Отворен је у част чувених сирогојнских плетиља, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи. У златиборским селима жене су одувек обрађивале вуну, преле и ткале, а онда својима плеле одећу и покривке, топле вунене чарапе, рукавице, шалове, а онда су дошли и џемпери. Kако кажу у Туристичкој организацији Златибор, њихов занат је ста колико и свет.

Сирогојно је од шездесетих година прошлог века заузело значајно место на светској модној, туристичкој и културној мапи. Своје рукотворине жене из Сирогојна и околине први пут су јавно показале на изложби 1962. године. Најхрабрије су одлучиле да се организују и плету за тржиште и након три деценије скоро 2.000 плетиља радило је за светско модно тржиште – кажу у ТО “Златибор”.

А све је почело када је 1963. године формиран погон домаће радиности у оквиру Земљорадничке задруге. Живописни ручни радови креаторке Добриле Васиљевић – Смиљанић убрзо су постали препознатљиви на домаћем и иностраном тржишту, а у овај производни систем је до 1991. године укључено око 2.500 жена из ужичког краја.

Око 35.000 уникатних одевних предмета, исплетених меком исландском вуном, одлазило је у свет, а девизни прилив достизао милионе долара годишње. Од традиционалних занимања створена је модна одећа високих квалитета, особеног дизајна и аутентичног стила. Џемпери, јакне, мантили, капути, комплети, капе и шалови из Сирогојна били су радо виђени на модним ревијама, сајмовима и у излозима ексклузивних радњи у Шведској, Италији, Француској, Немачкој, Америци, Јапану… О њима су писали светски модни часописи помињући златиборске плетиље, непознате забрађене жене, загледане у руке које неухватљивом брзином промећу редове, шаре, боје…

Зато, њима у част, али и да се незаборавна лепота и непоновљива оригиналност њихових дела сачувају за времена која долазе, основан је Музеј плетиља као трајна похвала њиховој истрајности, раду и умећу које је Сирогојно увело у свет и свет довело у Сирогојно.

У Музеју се чувају сведочанства, текстови из модних часописа и ревија, као и бројне награде које потврђују колики је био значај златиборских плетиља и сведоче о њиховој слави широм света. Чувају се и писма и фотографије познатих личности које су имале барем по један одевни предмет из колекције златиборских плетиља, као што су Јованка Броз, Барбара Буш, Ненси Реган и друге. Позната глумица Лив Улман била је редован купац њихових одевних предмета на Петој авенији, а славни француски креатор Пјер Kарден одабрао је 18 експоната плетиља из Сирогојна за своју колекцију. Музеј плетиља у Сирогојну можете посетити у зимском периоду од 9 до 17 часова, а у летњем периоду од 9 до 19 часова.

Kонтакт телефон за информације: +381313802315, а Интернет адреса је на страници Сирогојно Стајл

Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.

Једна од плетиља каже:
Исплела сам безброј џемпера, мантила, шалова, рукавица. Некада се више плело и брже радило, док је сад тржиште захтевније, па се тражи већапрецизност. Некада је могло да се живи од плетења, а данас је то углавном додатна зарада за жене овог краја – каже плетиља Борка.
У Сирогојну заиста може пуно тога да се види и научи, али и да се ужива у лепоти природе овог краја.

Значење имена Сирогојно још увек није одгонетнуто, али се сматра да село носи име по некој врсти воћа и то крушака – ”сирењака”. У турском пописном дефтеру Смедеревског санџака из 1476. године, помиње се први пут „село Сирогојна, припада кази Брвеник…“ а у облику данашњег имена Сирогојно.