Етно село Сирогојно је јединствен музеј под отвореним небом који презентује традиционално материјално и духовно наслеђе Српског села. Зграде су аутентичне и намештене као у старо доба са педесетак оргиналних златиборских брвнара, и преко две хиљаде експоната. За многобројне посетиоце Музеја урађена је и посебна целина зграда за одмор, предах и окрепљење. Музеј је отворен је сваког дана и кроз њега прође преко 100 000 људи годисње.

Музеј је смештен на пет хектара простора и у објектима који чувају духовно наслеђе српског села планинске области. Експоната изложено је у етно селу, апартмански смештај у кућама брвнарама, продавница сувенира са крчмом, остављају незабораван утисак и дивне успомене које посетиоци понесу са собом из Сирогојна.

Сирогојно је и надалеко познато и по својим плетиљама и дземперима

Први део музејске поставке чине:

“Главна кућа” има две просторије: “кућу” и “собу”, а испод собе се налазио подрум. Источна и западна врата су поред функционалних имала и симболичка значења (све што је добро и лепо улазило је на источна врата – новорођенче, млада, кумови, гости…, а све што је лоше излазило је на западна).

Централно место “куће” заузимало је огњиште, у њему је ватра увек горела, на њему се припремала храна, око огњишта су се увече сабирали чланови задруге договарали се о пословима за наредни дан, а потом ту и спавали.

Окућницу си чинили и вајат (зграда коју је добијао сваки син домаћина када се ожени), млекар (за чување млека и млечних производа), пекара (за печење хлеба), амбар и салаш (за чување жита и кукуруза), мишана (за сушење воћа), качара (за печење ракије) и штала (за стоку).

Други део музејске поставке чине:

објекти оригиналног изгледа, али прилагођени туристичким потребама: дворана и летња позорница за изложбе, семинаре, књижевне сусрете, позоришне представе и концерте; изложбени и продајни простор производа старих заната и копија музејских експоната које израђују сеоске занатлије; крчма Музеја која посетоцима нуди златиборска јела припремљена на старински начин, уз конаке за смештај и боравак гостију.

Програм Музеја је и очување старих заната, па се у три опремљене радионице током лета организује обука у качарским, ковачким и грнчарским вештинама. Саставни део Музеја чини Црква Светог Петра и Павла са вредним иконостасом из 1764. године – наводи се у “Старом селу”, а посете у зимском периоду су од 9 до 16 часова, а у летњем периоду од 9 до 19 часова.

Kомисија коју је оформила Влада Републике Србије и Национални савет за културу препознала је значај посла којим се ова институција бави, па је 2013. године Музеј проглашен за установу културе од националног значаја за Републику Србију. У циљу одржања темељног настојања за очување и неговање културног наслеђа у категорији едукација и подизање свести, Музеј је добио посебно признање жирија Европске уније у области културног наслеђа 2014. године за пројекат „Kуће Златибора од 19. века до данас“.

Kонтакт телефони за информације:

+381313802291, +381313802586, +381648940101, +38163643758,

а интернет адреса је на страници:

Музеј "Старо село".

"Старо село" Сирогојно је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела динарске регије.

У источном делу Златибора, 26 километрара од туристичког центра, налази се село које је стециште духовне и културне традиције овог краја. На око 910 метара надморске висине, са ливадама и шумама, село Сирогојно плени својом лепотом, док духовну лепоту чувају и преносе културне установе.

Да су мештани Сирогојна чувари традиције говори и чињеница да се у овом селу налази и Музеј плетиља, који је отворен 2008. године. Отворен је у част чувених сирогојнских плетиља, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи. У златиборским селима жене су одувек обрађивале вуну, преле и ткале, а онда својима плеле одећу и покривке, топле вунене чарапе, рукавице, шалове, а онда су дошли и џемпери. Kако кажу у Туристичкој организацији Златибор, њихов занат је ста колико и свет.

Сирогојно је од шездесетих година прошлог века заузело значајно место на светској модној, туристичкој и културној мапи. Своје рукотворине жене из Сирогојна и околине први пут су јавно показале на изложби 1962. године. Најхрабрије су одлучиле да се организују и плету за тржиште и након три деценије скоро 2.000 плетиља радило је за светско модно тржиште – кажу у ТО “Златибор”.

А све је почело када је 1963. године формиран погон домаће радиности у оквиру Земљорадничке задруге. Живописни ручни радови креаторке Добриле Васиљевић – Смиљанић убрзо су постали препознатљиви на домаћем и иностраном тржишту, а у овај производни систем је до 1991. године укључено око 2.500 жена из ужичког краја.

Око 35.000 уникатних одевних предмета, исплетених меком исландском вуном, одлазило је у свет, а девизни прилив достизао милионе долара годишње. Од традиционалних занимања створена је модна одећа високих квалитета, особеног дизајна и аутентичног стила. Џемпери, јакне, мантили, капути, комплети, капе и шалови из Сирогојна били су радо виђени на модним ревијама, сајмовима и у излозима ексклузивних радњи у Шведској, Италији, Француској, Немачкој, Америци, Јапану… О њима су писали светски модни часописи помињући златиборске плетиље, непознате забрађене жене, загледане у руке које неухватљивом брзином промећу редове, шаре, боје…

Зато, њима у част, али и да се незаборавна лепота и непоновљива оригиналност њихових дела сачувају за времена која долазе, основан је Музеј плетиља као трајна похвала њиховој истрајности, раду и умећу које је Сирогојно увело у свет и свет довело у Сирогојно.

У Музеју се чувају сведочанства, текстови из модних часописа и ревија, као и бројне награде које потврђују колики је био значај златиборских плетиља и сведоче о њиховој слави широм света. Чувају се и писма и фотографије познатих личности које су имале барем по један одевни предмет из колекције златиборских плетиља, као што су Јованка Броз, Барбара Буш, Ненси Реган и друге. Позната глумица Лив Улман била је редован купац њихових одевних предмета на Петој авенији, а славни француски креатор Пјер Kарден одабрао је 18 експоната плетиља из Сирогојна за своју колекцију. Музеј плетиља у Сирогојну можете посетити у зимском периоду од 9 до 17 часова, а у летњем периоду од 9 до 19 часова.

Kонтакт телефон за информације: +381313802315, а Интернет адреса је на страници Сирогојно Стајл

Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.

Једна од плетиља каже:
Исплела сам безброј џемпера, мантила, шалова, рукавица. Некада се више плело и брже радило, док је сад тржиште захтевније, па се тражи већапрецизност. Некада је могло да се живи од плетења, а данас је то углавном додатна зарада за жене овог краја – каже плетиља Борка.
У Сирогојну заиста може пуно тога да се види и научи, али и да се ужива у лепоти природе овог краја.

Значење имена Сирогојно још увек није одгонетнуто, али се сматра да село носи име по некој врсти воћа и то крушака – ”сирењака”. У турском пописном дефтеру Смедеревског санџака из 1476. године, помиње се први пут „село Сирогојна, припада кази Брвеник…“ а у облику данашњег имена Сирогојно.